Земље у којима се конвенција примјењује

Осим Босне и Херцеговине, Конвенција о остваривању алиментационих захтјева у иностранству од 20.06.1956.године се примјењује и у односу на Алжир, Аргентину, Аустралију, Аустрију, Барбадос, Бјелорусију, Белгију, Боливију, Бразил, Буркину Фасо, Камбоџу, Цапе Верде, Централну Афричку Републику, Чиле, Кину, Колумбију, Хрватску, Кубу, Кипар, Републику Чешку, Њемачку, Грчку, Гватемалу, Хаити, Свету Столицу, Мађарску, Ирску, Израел, Италију, Казакхстан, Киргистан, Либерију, Луксембург, Мексико, Мароко, Низоземску, Нови Зеланд, Нигерију, Норвешку, Пакистан, Филипине, Пољску, Португал, Румунију, Србију, Црну Гору, Сејшелска острва, Словачку, Словенију, Шпанију, Шри Ланку, Суринаме, Шведску, Швицарску, Македонију, Тунис, Турску, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске, Уругвај.

Према одредбама Конвенције, свака држава уговорница својим унутрашњим законима прописује који су докази према њеном националном закону потребни за остваривање алиментационог потраживања. О наведеним доказима, свака држава уговорница обавјештава Генералног секретара Уједињених нација.

Називи централних тијела у државама потписницама Хашке конвенције о међународном остваривању права на издржавање дјеце и другим облицима издржавања обитељи од 23.11.2007.године налазе се на линку: хттпс://www.хццх.нет/ен/инструментс/цонвентионс/аутхоритиес1/?цид=131