Интервју министра Јосипа Грубеше: Формират ћемо виши суд БиХ



Министар правде БиХ Јосип Грубеша је у интервјуу за Ослобођење казао да је резултат досадашњег рада у структуралном дијалогу јачање државних институција.

- Да ли је Министарство правде БиХ спремно за давање одговора на упитник ЕК и на који начин ће се јамчити непристраност у раду судија и тужилаца како гласи једно од могућих питања?

Министарство правде БиХ није једина институција која ће попуњавати упитник, на упитник Европске комисије ће одговарати све институције сектора правде појединачно, укупно 15 институција и велики број судова и тужилаштава у БиХ и све оне имају свој дио одговорности у овом процесу.

Министарство правде БиХ има капацитете, прије свега у смислу стручне и професионалне оспособљености запослених, док с друге стране нама посао олакшава то што смо својим судјеловањем у Структуралном дијалогу о правосуђу све вријеме активно радили на припремању одговора на упитник  Европске комисије. Важно је напоменути да је велики број препорука Европске комисије, а њих је до сада било више од 70, већ инкорпорисан у наше правосуђе. С друге стране треба нагласити да су питања Европске комисије важна прилика да размотримо сва преостала отворена питања и да она буду ријешена у складу с европским стандардима и начелима. Квалитетно одговорен упитник није само интерес Европске уније, већ првенствено власти и грађана БиХ којима је потребно боље и учинковитије правосуђе.

Врло често се поставља питање, а када говоримо о непристраности односно независности правосуђа БиХ у будућем времену. Босна и Херцеговина је већ дуго у процесу реформе правосуђа, и то је свима познато али непознаница је зашто се о независности правосуђа говори као нечему што треба достићи у будућности, а не о нечему што је већ зајамчено нашим прописима. Наиме, истина је да је то наша обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању, али је то као такво у нормативном смислу у нашем правном систему давно испоштовано с обзиром да „независност“ налаже да судије не смију бити у подређеном положају у односу на јавну власт, што је законски у потпуности покривено,  док „непристраност“ суда имплицира да судије не смију имати предрасуде о предмету у којем треба да донесу одлуку, као нити да поступају на начин да промовишу интересе једне од странака у поступку.

Подржавам независност правосуђа, али исто тако сматрам да сватко треба одговарати за повјерену функцију и обављени посао.

- Предсједник РС-а Милорад Додик изјавио је да ће представити нову иницијативу да грађани РС изравно на изборима бирају тужиоце и судије. Да ли то значи да нам не треба ВСТВ и да ову институцију треба укинути?

У оквиру реформе правосуђа, осим доношења нових закона којима се уређује рад Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, требало би донијети и нови Закон о Високом судбеном и тужилачком вијећу према којем ће одлучујућу улогу у избору судија имати судије и у избору тужилаца тужиоци. Тим законом треба уредити систем одговорности носиоца правосудних функција, као и самих чланова Високог судбеног и тужилачког вијећа. Овакав Закон би пратио јасне препоруке Структуралног дијалога између Европске уније и БиХ о правосуђу,  а на којима се базира испуњавање обвеза из СПП-а. Све оне јасно указују на потребу даљњег јачања ВСТВ-а и његове независности.

- Додик и предсједник ХДЗ-а Драган Човић недавно су најавили да ће у парламентарну процедуру упутити заједнички приједлог закона о Уставном суду БиХ, који ће израдити двије странке. Треба ли нам такав закон у процедури ако унапријед знамо да он неће добити подршку бошњачких заступника?

Стратешки циљ, доношење Закона о Уставном суду планиран је кроз Стратегију за реформу сектора правде БиХ. Подсјећам вас, овај важни реформски документ је усаглашен између свих министарстава правде БиХ, ентитета и кантона, Високог судбеног и тужилачког вијећа БиХ и Правосудног повјеренства Брчко Дистрикта, те представника удружења судија, тужилаца, адвоката, нотара, медијатора,  невладиних организација и на крају усвојен од стране Савјета министара БиХ. Министарство правде БиХ ће се овом материјом бавити у скоријој будућности сукладно динамици провођења наведене Стратегије.

- Зашто се мање казне изричу осуђенима за ратовање на страним ратиштима, односно у редовима ИСИЛ-а него за крађу аутомобила, будући да је већина осуђена на казне затвора у трајању од годину дана? Какав је став Министарства правде о таквом слабом кажњавању будући да су затворске казне у земљама ЕУ-а дуже од десет година, а рецимо у Аустрији је један такав случај држављанина Аустрије бх. поријекла процесуиран и осуђен је на чак 20 година затвора?

Одмјеравање врсте и висине изречене казне увијек је одлука и одговорност суда односно конкретног судије. Оно што са сигурношћу могу рећи јесте да је закон у овом смислу потпуно јасан и прописује да се за  протузаконито формирање и придруживање страним паравојним или параполицијским формацијама  кажњава  казном затвора у трајању од најмање пет година, док је за планирање  или врбовања другога за изравно почињење овог кривичног дјела, прописана казна у трајању од једне до десет година. Значи да је судија у случају придруживања страним паравојним формацијама с аспекта Казненог закона ограничен минимумом казне испод којег не може ићи, а да му је горња граница опћи максимум, односно 20 година, док је у случају планирања или врбовања законодавац оставио распон од једне до десет година затвора, а на сваком судији је да, цијенећи околности сваког појединог случаја, одреди висину казне која ће дјеловати на тог конкретног починиоца.

БиХ је међу првим државама  инкриминисала одлазак на страна ратишта, али начин провођења закона увијек је на онима који га проводе.

- Докле се дошло по питању Структуралног дијалога у БиХ и да ли се он по захтјевима из РС-а свео само на причу о процесуирању ратних злочина и расформирању Суда и Тужилаштва БиХ?

Процес реформе је увијек спор, посебно када је правосуђе у питању. Жао ми је што је у јавности створена слика да се Структурални дијалог води према захтјевима Републике Српске или да постоје неки унутар дијалога који не желе реформу. Представници Републике Српске унутар Структуралног дијалога никад нису тражили да се расформише Суд БиХ и Тужилаштво БиХ нити су његов рад ограничавали на процесуирање ратних злочина. Истина је потпуно супротна јер је резултат досадашњег рада у оквиру структуралног дијалога управо јачање државних правосудних институција, уз оснивање посебног и неовисног другостепеног суда.

Дакле, најзначајнији напредак у усаглашавању кључних питања учинковитог функционисања правосудног системаа постигнут је кроз постизање сагласности о формирању посебног Вишег суда БиХ, као другостепене инстанце Суда Босне и Херцеговине, умјесто досадашњег Апелацијског одјела који је дјеловало унутар истог суда, унутар којег су дјеловали и судије на чије се одлуке одлучује по жалби.

У протеклом периоду уложили смо значајне напоре да се ствари “помјере с мртве тачке” и од дијаметрално супротних ставова, дошли смо до једног консолидираног Нацрта закона о судовима БиХ, чија је основна сврха - успостава учинковитог правосуђа. Врло значајно је и то да је  усаглашено да тзв. “проширене надлежности” остану у оквиру Закона о Суду БиХ. У току је финализирање нацрта закона и прецизирање кривичних дијела обухваћених “проширеном надлежношћу”, и очекујемо да заговорници различитих опција изврше ревизију својих приједлога узимајући у обзир извјештај стручњака ЕУ.

Упознат сам од стране представника Европске комисије да се Структурални дијалог као форма разговара неће напустити без обзира на механизам координације, али о његовом будућем изгледу и даљњим корацима ћемо тек знати, и о томе је прерано говорити.