Вијести
ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ СУДСКИМ ПОСТУПКОМ У ПРЕДМЕТИМА РАТНИХ ЗЛОЧИНА У БИХ
15.04.2019
Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine
Округли стол је организован како би се утврдила најбоља нормативно-практична рјешења која ће омогућити унапређење ефикасности судског поступка у предметима ратних злочина и резултирати унапређењем степена правне сигурности свих учесника у поступку. Једнако као и на претходним скуповима, Округлом столу присуствовали су судије, тужиоци и адвокати који поступају у предметима ратних злочина. Учешће три различите функције кривичне процедуре омогућило је свеобухватно разматрање и анализу различитих пракси и постојећих проблема у раду на предметима ратних злочина пред правосудним институцијама.
Обрађене теме су обухватиле питања примјене нових одредаба Закона о кривичном поступку БиХ у погледу посебних истражних радњи, праксе Суда БиХ у погледу имовинскоправног захтјева оштећених лица. Додатно, у фокусу је било питање стандарда одлучивања по жалби, кривичног дјела ратни злочин против ратних заробљеника, те поједини аспекти ефикасности вођења судског поступка.
Уводним обраћањем, потпредсједница ВСТВ-а БиХ Ружица Јукић отворила је Округли сто, истакнувши адекватност формата професионалног скупа и с тим у вези исказала захвалност ВСТВ-а БиХ и цјелокупног правосуђа Босне и Херцеговине на подршци коју Европска унија пружа у свим аспектима процесуирања предмета ратних злочина. Потпредсједница Јукић је истакала да је једна од кључних претпоставки за ефикасно и правично процесуирање предмета ратних злочина адекватна капацитираност правосудних институција у погледу људских ресурса.
У свом обраћању Лејла Хрустановић, представница Делегације Европске уније у БиХ, нагласила је значај подршке Европске уније правосуђу Босне и Херцеговине у процесуирању предмета ратних злочина, осигуране у оквиру ИПА 2013 државног пакета помоћи која се реализира у оквиру пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“. Истакнути су остварени резултати пројекта који се огледају у смањеном укупном броју неријешених предмета ратних злочина регистрованих пред тужилаштвима у БиХ, али је истовремено наглашено да динамика процесуирања предмета ратних злочина може бити додатно унапређена. Представница Делегације Европске уније у БиХ је нагласила потребу журности процеса усвајања Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина с циљем успоставе системских мјера које ће омогућити ефикасније рјешавање предмета ове врсте.
У свом обраћању, помоћник министра правде БиХ г-дин Нико Грубешић истако је да организација и одржавање скупа професионалне заједнице представља један у низу догађаја путем којих тужиоци, судије и адвокати разматрају актуелно стање и проблеме с којима се сусрећу у процесуирању предмета ратних злочина. Г-дин Нико Грубешић је истакао да ће Министарство правде БиХ и даље наставити пружати подршку правосудном сектору у БиХ, како кроз континуирано стручно усавршавање одвјетника, тако и кроз организацију Округлих столова овакве врсте, заједно са ВСТВ-ом и пројектима Европске Уније.
Излагачи на Округлом столу су били Муниб Халиловић, тужилац Федералног тужилаштва ФБиХ уједно и главни модератор овог догађаја, Даворин Јукић, судија Суда БиХ, Минка Крехо, судија Суда БиХ, Бранко Митровић, тужилац Републичког тужилаштва РС-а, Нермин Мулалић, адвокат испред Адвокатске коморе ФБиХ и Миодраг Стојановић, адвокат испред Адвокатске коморе РС-а.
На Округлом столу су усвојени сљедећи закључци:
- У вези с одлучивањем другостепених судова темељем жалбеног основа „погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање“, с циљем задовољења стандарда правичности и правне сигурности, констатује се, а приори, нужност утврђивања стандарда и фокуса разматрања првостепене пресуде. С тим у вези, констатује се примјена критерија (1) утемељности, (2) образложивости, те (3) стандарда разумног пресудитеља приликом преиспитивања првостепене пресуде.
- С обзиром на чињеницу да је номотехничким рјешењем релевантних одредаба Закона о кривичном поступку Би, за најшири круг кривичних дјела омогућено подузимање посебних истражних радњи, нужно је, с циљем заштите права на приватност, нагласити обавезу детаљног образложења приједлога за примјену овог института. Посљедично, неопходно је конкретизовати разлог подношења приједлога, те врсту и начин провођења ови радњи. Истовремено, суд се приликом оцјене оправданости прихватања приједлога за одређивање посебних истражних радњи, мора водити критеријем пропорционалности, као и другим стандардима афрмисаним кроз праксу Уставног суда Босне и Херцеговине и Европског суда за људска права, посебице у случајевима одлуке о продужетку трајања овог процесно-доказног средства. Учесници Округлог стола још једном подсјећају да примјена посебних истражних радњи задире у право на приватност, те је оправдано подићи праг минимума запријећене казне за кривична дјела за која се може примијенити институт „Посебне истражне радње“.
- С обзиром на постојећу дискрепанцију релевантних, узајамно повезаних одредаба правног оквира грађанског и кривичног законодавства у погледу формалних предуслова несметаног остваривања накнаде штете жртава/оштећених кривичним дјелом ратног злочина, констатује се ваљаност праксе Суда БиХ и осталих надлежних због примјетног и све учесталијег прихватања одлучивања о имовинско-правном захтјеву у оквиру кривичног поступка. У погледу извршиоца кривичног дјела ратног злочина, тужилаштва су у обавези да прикупе све доказе и упознају оштећеног са могућношћу остваривања имовинско-правног затјева, на темељу чега би, у правилу, судови требали о овом захтјеву одлучити у оквиру кривичног поступка, а само у изузетним случајевима остварење имовинско-правног захтјева упутити на одлучивање у оквиру парничног реферата. Учесници Округлог стола наглашавају да, уз задовољење начела ефикасности, одлучивање о имовинско правном захтјеву у оквиру кривичног поступка не само да удовољава јавном интересу растерећењем парничног реферата, већ с циљем осигурања пуног опсега заштите људских права, фокусира интерес жртве/оштећеног спречавањем ретрауматизације и поновног евоцирања догађаја у оквиру парничног поступка
- Још једном се истиче сврсисходност одржавања предстатусне конференције у предметима ратних злочина с циљем осигурања предуслова ефикасног вођења кривичног поступка.
- Учесници Округлог стола поздрављају подршку Европске уније правосуђу Босне и Херцговине када је ријеч о унапређењу свих аспеката процесуирања предмета ратних злочина. С тим у вези, истиче се одличност концепта Округлог стола и констатује потреба наставка одржавања стручних скупова једнаког модалитета и формата.
Пројекат Европске уније „Унапређење рада на предметима ратних злочина“ представља наставак подршке процесуирању предмета ратних злочина у оквиру пакета помоћи ИПА 2012/2013 кроз који је Европска унија обезбиједила новчана средства у укупном износу од 14,8 милиона евра за јачање људских и материјалних капацитета судова и тужилаштава за рад на предметима ратних злочина. Корисници подршке су 15 тужилаштава, осам судова, Министарство правде БиХ – Сектор за кривичну помоћ и едукацију у кривичним стварима пред Судом БиХ и ВСТВ-ом БиХ. Циљ подршке је унапређење ефикасности процесуирања предмета ратних злочина у правосуђу БиХ Бирада кроз смањење броја неријешених предмета ратних злочина с познатим осумњиченим у тужилаштвима (тзв. КТРЗ предмети) за 50% у периоду од пет година (2014 – 2018. година).










