СТОПИРАЊЕМ КЉУЧНИХ ДОКУМЕНАТА БИХ ШАЉЕ ЕУ ПОРУКУ ДА НЕ ЖЕЛИ ВЛАДАВИНУ ПРАВА



О ревидираној стратегији за рад на предметима ратних злочина, кључном документу за даљњи еуропски пут БиХ који је скинут с посљедње сједнице Вијећа министара, и другим документима из области правосуђа, које се стопира, у интервјуу за Вечерњи лист говорио је државни министар правде Јосип Грубеша.

У медијима се појавила ваша изјава да ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина није усвојена, а да сте о њој разговарали у оквиру структурнога дијалога о правосуђу који се одржао 2. српња. Што се точно догодило?

- Истина је како је једна од точака дневног реда структурнога дијалога о правосуђу између Еуропске уније и БиХ, одржанога 2. српња, била и питање гдје се налазимо гледе доношења ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина. Јасно нам је стављено до знања да је владавина права, точније реформа правосуђа, у сржи припреме мишљења Еуропске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ. Очигледно је да је ова ревидирана стратегија од великог значаја за БиХ с обзиром на то да је поставила нове циљеве и методе који би до 2023. требали довести до завршетка дуготрајног процесуирања предмета ратних злочина и тиме ставити точку на овај болни дио бх. повијести. Генералну директорицу за проширење за западни Балкан информирао сам како је Министарство правосуђа БиХ у свибњу ове године упутило на Вијеће министара БиХ текст ревидиране стратегије, на коју имамо позитивна мишљења свих судионика провођења стратегије, и да се требала разматрати на 148. сједници Вијећа министара 3. српња, што је поздравила Еуропска комисија, и још једном наглашен је значај усвајања тог документа. Нажалост, на захтјев Семихе Боровац, министрице за људска права и избјеглице, та точка је скинута с дневног реда сједнице. Није било посебног објашњења нити га је могуће дати с обзиром на широк спектар сугласности које смо прибавили и број конзултација које смо обавили како би се начинило документ који свима у БиХ одговара.

Што све то значи за пут БиХ према Еуропској унији?

- Свакако да ће се у одсутности виднога напретка, када је у питању реформа правосуђа у БиХ, такав потез сматрати одсутношћу жеље за успостављањем владавине права и лоше ће утјецати на слику БиХ као земље кандидата за ЕУ. Еуропска комисија је свјесна значаја да се процесуирање предмета ратних злочина заврши и да је то једна од препрека на путу БиХ према успостави високог ступња повјерења у правосуђе. Познато је да политике, а и друштво унутар БиХ, имају подијељено мишљење када је ова тема у питању, па стога и не изненађују разноразне квалификације о тој теми, попут оптужби да се процесуирања разликују овисно о предмету и да се више потенцирају предмети гдје су извршитељи одређене националности. У прилог таквом мишљењу јавности свакако је и ретроактивна примјена Казненог закона од предмета до предмета, а што су оспорили и Еуропски суд за људска права те Уставни суд БиХ. Свима је потпуно јасно како је завршетак овог дугогодишњег процеса изнимно значајан за све у БиХ и док се тај процес не оконча, не можемо ни помислити, а камоли тврдити, како је БиХ земља владавине права и да је спремна за улазак у ЕУ када ни 23 године након рата још нисмо осудили све починитеље најтежих казнених дјела, без обзира на њихову националност.

Јасно је да ово није једино питање које Еуропска комисија жели да се у БиХ ријеши?!

- Наравно да није, али је свакако доминантно питање, поготово имајући у виду да се ради о битном аспекту из недавне повијести и да је његово окончање у многочему предувјет бројних процеса који стоје пред нама те је стога битно да се ријеши у најкраћем времену, без обзира на сложеност и осјетљивост. Покренуто је и питање провођења одлуке Уставног суда у погледу одредби Закона о казненом поступку. Мислим како је јавност опћенито неинформирана у чему се заправо разликују два приједлога закона која су у процедури, па се ХДЗ-у неоправдано, па чак и злонамјерно, импутира и ставља на терет како жели створити правну несигурност. Приједлог Министарства правосуђа, а који је преузео изасланик у Дому народа из ХДЗ-а Бариша Чолак, предлаже листу казнених дјела за која је могућа примјена посебних истражних радњи, што у коначници значи како у том дијелу није спорно када и хоће ли се ове радње проводити.

Што је онда појединима, и другим политичким странкама, спорно?

- Неким актерима је, изгледа, спорно што смо дословно ограничили листу казнених дјела, па кориштењем квазиаргумента да нисмо обухватили најтежа казнена дјела покушавају дискредитирати наш текст. Уставни суд је јасно рекао како се мора опрезно оцијенити у којим случајевима се крши право на приватност кориштењем посебних истражних радњи и ми смо разматрали свако од казнених дјела с листе и неоспорно утврдили како се за њихово процесуирање тај баланс може пореметити у корист нарушавања овог права с обзиром на значај и тежину казнених дјела. Сва најтежа казнена дјела, а која се логично могу доказивати овим мјерама, на нашој су листи. Још нисам чуо да је нетко рекао назив казненог дјела које смо изоставили, а спада у категорију “тешких дјела”, што се стално потенцира када слушате опоненте. Будимо отворени, разговарајмо што је стварно спорно у нашем нацрту. Када се то једном јасно каже, онда се може приступити и рјешавању тог проблема, али демагошко и неискрено коментирање нашег приједлога, кориштењем неозбиљних аргумената, не само да је неодговорно него и штетно за цјелокупан овај процес, чега смо, уосталом, и свједоци.

Што је с подузимањем посебних истражних радњи? И тиме се манипулира и импутира да ће се користити само у одређеним случајевима и сл.?

- То се исто односи и на аргумент како ће се нашим текстом тјерати законодавац да, ако се пропише неко тешко дјело, мијења поновно Закон о казненом поступку, да пропише како се за његово доказивање могу подузимати посебне истражне радње. Бојим се да је поента и суштина одлуке Уставног суда управо у томе, а у циљу заштите људских права и слобода. Казнена дјела се прописују у Казненом закону и одређивање висине запријећене казне за починитеље прописаних дјела у једну руку представља казну за починитеља, али и раздобље у којем ће доћи до његове ресоцијализације и повратка у друштво, али то не значи да у том тренутку законодавац цијени и треба ли доказивање тог дјела дати могућност за кориштење посебних истражних радњи. Упута Уставног суда је јасна - да се то треба разматрати кроз Закон о казненом поступку, стога није довољно да дјело има прописану “озбиљно високу” запријећену казну и на тај начин допуштати кршење људских права кориштењем посебних истражних радњи. Постоје и друге методе доказивања.

Значи, ХДЗ није за анархију и ослобађање криминалаца како се то у посљедње вријеме истицало у јавности?

- Ми смо за то да се јасно зна тко је надлежан за што и тко и када може користити методе које крше права особа које су предмет истраге. Немојмо заборавити, неријетко истраге не завршавају подизањем оптужнице или се доносе ослобађајуће пресуде, а све што се прикупи посебним истражним радњама учини се доступним јавности на суђењу, послије тога нема репарације. У својој апелацији Борјана Кришто је јасно истакнула које су мањкавости одредби овог Закона и које реперкусије то има на БиХ, а то је у својој одлуци потврдио Уставни суд. Покушали смо дословно се држати упута из одлуке Уставног суда. Мислим како су се одавно стекли увјети и да је крајње вријеме да се у БиХ разговара отворено, а не да се увијено и лажно нама подмеће нешто за што је свима јасно да не стоји. Одрасли смо људи, изграђени политичари, а вјерујем како довољно има повјерења да се не заваравамо на овакав лицемјеран начин те можемо о свему разговарати и наћи заједнички језик. Јер, унаточ свему, вјерујем да нам је свима исти циљ, а то је успостављање владавине права и на тим основама правне државе БиХ, као и чланство БиХ у ЕУ. Ми смо за еуроатлантски пут БиХ, правну државу и владавину права, али смо и за то да се уведе ред и отворени смо за разговоре који ће нам помоћи у нашим настојањима.

Није проблем само измјена Закона о казненом поступку, постоје проблеми и с другим прописима: као да се политички гура прича које у бити нема. Како то коментирате?

- Ма наравно, па најбољи примјер је нацрт измјена Закона о помиловању и помпе која се око тога створила, тако да је изгледало као да пуштамо све затворенике осуђене на казну дуготрајног затвора. Објашњење да се ради о давању могућности и особама осуђеним за таква дјела да могу поднијети замолбу, о којој опет одлучује Предсједништво БиХ, колективно тијело, није нас одвело нигдје. Ова одредба се никад не мора примијенити у пракси, али као могућност може афирмативно утјецати на затвореника да се залаже да својим понашањем у затвору створи већу вјеројатност за помиловање једном када се стекну и формални увјети за подношење замолбе, односно да је одслужио 3/5 казне.

(вецерњи.ба)