Шта за БиХ значи скидање с листе финансијски високоризичних земаља



Замјеник министра правде БиХ и шеф делагације БиХ при Moneyvalu, Незир Пивић објаснио је како је БиХ дошла на попис високоризичних трећих земаља са стратешким недостацима у вези с прањем новца и сузбијањем финансирања тероризма и шта значи одлука Европске комисије.

Наводи да је, да би се појаснило оно што за Босну и Херцеговину представља делистирање са ЕУ листе високоризичних земаља за прање новца и финансирање тероризма, потребно појаснити пут који је Босна и Херцеговина прошла до скидања са сиве листе MONEYVAL-а и ФАТФ-а.

Наиме, Европска унија је до сада пратила рад два надзорна механизма (MONEYVAL И ФАТФ) када је ријеч о борби против прања новца и финансирања тероризма.

2015. године када се одлучивало о рејтингу БиХ, Делегација БиХ, на челу са замјеником министра правде уз предузимање одређених мјера дефинисаних Акционим планом, успјелиа је да Босни и Херцеговини задржи тадашњи рејтинг уз обећање да ће испунити оно што  се налаже Акционим планом.

Мјере предвиђене Акционим планом није било једноставно испунити, нарочито имајући у виду да је то конкретно подразумијевало координацијски рад у смислу уједначеног приступа и проведбе задатих активности.

Замјеник министра паравде БиХ, Незир Пивић казао је да у нашој државној организацији је захтјевно остварити координиран приступ, нарочито гдје су за поједине активности надлежни нижи нивои власти или проведба захтјева једнак приступ неколико институција при чему надлежности нису увијек симетричне у оба ентитета.

Надаље, појаснио је да поред вертикалне и хоризонталне координације, Делегација БиХ је били и својеврсна спона између техничког нивоа припреме активности и политичког нивоа њихове реализације. Наглашава да је са оба нивоа власти била изврсна сарадња: на техничком нивоу са задовољством истиће да Босна и Херцеговина располаже изврсним експертима у овој области, а на политичком нивоу је било разумијевање и подршка надлежних министара и предсједавајућег Вијећа мининистара. Сви су имали јасан циљ и оно што се заједно радило је уродило плодом да Босна и Херцеговина буде скинута са сиве листе Moneyvala у септембру 2015. године и ФАТФ-а у фебруару 2018. године, а са малим закашњењем и са ЕУ листе високоризичних земаља.

Делистирањем БиХ са ЕУ листе престају да важе одређени захтјеви финансијских институција у ЕУ према клијентима из Босне и Херцеговине при било којој врсти пословног односа.

Под тим се мисли на примјену специфичних елемената побољшане дубинске анализе (дуе дилигенце) и увођење побољшаних релевантних механизама извјештавања или систематског извјештавања о финансијским трансакцијама. Босна и Херцеговина ће, такођер, имати могућности да оснује подружнице или представништва финансијских институција из Босне и Херцеговине у земљама ЕУ, али и да одређује успостављање огранака или представништава у Босни и Херцеговини другим финансијским институцијама. Најважније је да, поред наведеног, делистирање значи и да нема више ограничавања пословних односа или финанцијских трансакција према Босни и Херцеговини, што је битно за босанскохерцеговачке привреднике, али и стране инвеститоре и међународну привредну сарадњу.

Делистирање Босне и Херцеговине не значи да је посао завршен, јер се област борбе против прања новца и финансирања тероризма развија у складу са новим захтјевима и изазовима које пред нас постављају криминалци, па у том смислу се пред нашу земљу на међународном нивоу постављају унапријеђени стандарди у циљу превенирања и сузбијања појаве прања новца и финансирања тероризма, нагласио је замјеник министра правде БиХ, Незир Пивић.