Састанак министра правде БиХ и предсједника ВСТВ-а БиХ



Министар правде Босне и Херцеговине Јосип Грубеша  састао се 19.11.2020. године у Сарајеву са предсједником Високог судбеног и тужитељског вијећа,  Миланом Тегелтијом. Том пригодом истакнуто је да је владавина права од кључне важности за стварање узајамног повјерења грађана у домаћи правосудни сустав, што је чини се један од највећих изазова на путу ка чланству БиХ у ЕУ. „Не спорим да је много учињено на реформи правосуђа у БиХ али исто тако јасно је да неки позитивни искораци и даље недостају, што је на домаћим властима да у скорој будућности кроз даље реформе исправе“, изјавио је министар Грубеша.

Министар Грубеша и предсједник Тегелтија између осталог разговарали су  око  два Мишљења која је усвојило Високо и судбено тужитељско вијеће, а која се односе  на законе који су од важности не само за  ВСТВ БиХ, него за цјелокупно правосуђе. Ријеч је о Мишљењу на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о  ВСТВ- у које је Министарство правде БиХ припремило и упутило у процедуру прибављања мишљења, те  о Мишљењу на Нацрт закона о заштити права на суђење у разумном року.

Када је ријеч  о   Закону о измјенама и допунама Закона о  ВСТВ- у  ради се о незнатним измјенама текста обзиром да се дуго кроз Структурални дијалог причало о модалитетима реформе Високог судбеног и тужитељског вијећа, и до сада Радна група сачињена од стручњака из области правосуђа још није сачинила текст прихватљив свим члановима.

Министар је истакнуо да је један од кључних аспеката који је нужно реформирати је и Високо судбено и тужитељско вијеће, јер је у БиХ преко 1450 судаца и тужитеља, а Закон о Високом о судбеном и тужитељском вијећу је тај који уређује сва питања која су овом скупу остављена за расправу. Важећи Закон о ВСТВ-у има недостатака, посебно у погледу именовања и дисциплинских поступака, сукоба интереса, пријаве имовинског стања, као и права на жалбу на коначне одлуке ВСТВ-а.

Нове измјене Закона о ВСТВ тичу се отклањања веома „лабаве“ одредбе  о пријави имовинског стања које налажу неку врсту финансијског извјешћа којег треба да доставе судије и тужиоци, али не постоји механизам за његово објављивање или провјеру. Дакле, постојеће законско рјешење не прецизира начин контроле и механизме провјере точности података који се наводе у годишњим финансијским извјештајима, као ни основ за доступност података јавности. Ово питање треба адекватно ријешити унапређењем законског оквира, чему је Министарство правде БиХ приступило док Радна група не припреми свеобухватан текст измјене Закона и предложи модалитет реформе ВСТВ.