Преглед резултата четворогодишњег рада Министарства

Министарство правде БиХ основано је Законом о Савјету министара у јануару 2003.године. До тада су надлежности државе у правосудном сектору биле веома ограничене. Развој у области правосуђа био је у надлежности ентитетских министарстава правде, а једини суд на државном нивоу био је Уставни суд БиХ.

Након што је успостављено, Министарство је преузело одговорност за административно функционисање правосудних институција на државном нивоу. Суд и Тужилаштво БиХ успостављени су одлуком Високог представника прије почетка рада Министарства, али ове институције нису могле практично функционисати јер није било конзистентног кривичног законодавства. Тако се, уз бројне друге надлежности, као значајан изазов Министарства правде БиХ наметнула реформа правосудног система, а свеобухватна реформа кривичног законодавства постала је приоритетни задатак Министарства.

Иако без адекватних кадровских капацитета и са суженим надлежностима, Министарство правде БиХ успјешно се суочило са свим постављеним изазовима, дајући значајан допринос реформи правосудног система. Данас Министарство има развијене кључне функције које омогућавају преузимање законских надлежности, прије свега у организацији и буџетском позиционирању правосудних институција те припреми одговарајућих закона. На реализацији сва три програма интезивно ради осам сектора Министарства .
За будуће интеграционе процесе наше земље посебан значај има недавно формирани Сектор за стратешка планирања и интеграције, чији је главни задатак довођење правосуђа БиХ на ниво европских институција.

Током четворогодишњег мандата Министарство правде БиХ је припремило више од стотину закона и бројне подзаконске акте. Као најважније издвајају се измјене и допуне Закона о кривичном поступку и Кривичног закона. Успостављањем Министарства правде створени су услови да се сет кривичних закона које је донио Високи представник потврди у парламентарној процедури и постане примјењив.

Како је на путу реформе правосуђа неопходно континуирано отклањати уочене законске препреке, тим за праћење и примјену Кривичног закона БиХ, састављен од врхунских стручњака, интезивно ради на сагледавању недостатака постојећих законских одредби и предлагању нових рјешења. Резултат је и управо припремљени, потпуно нови текст измјена Закона о кривичном поступку, који би ускоро требао бити усвојен у Савјету министара и Парламенту БиХ. Основни садржај свих процесних промјена је да се поступак учини ефикаснијим те да се поштује принцип стварне мјесне надлежности. Прихваћена су сва рјешења из англосаксонског система која су се показала корисним. Посебно се истиче усклађивање са европским стандардима, односно Европском конвенцијом о људским правима.

Министарство правде БиХ обезбиједило је све законске претпоставке за почетак рада Суда и Тужилаштва што, осим Закона о Суду и Тужилаштву, укључује све процесне законе из кривичне и грађанске области. Осим већ поменутих, Закона о кривичном поступку и Кривичног закона, важно је истаћи доношење Закона о парничном поступку, Закона о извршном поступку, Закона о управном поступку, Закона о управним споровима, Закона о заштити свједока и других закона.

Поред процесних закона, Министарство правде је припремило приједлоге других прописа који се први пут примјењују у БиХ.
Закон о медијацији донесен је како би се отклонио заостатак у правосуђу изазван хиљадама неријешених предмета. Његовом примјеном омогућава се рјешавање великог броја предмета ван суда, повећава се број ријешених предмета и смањује дужина трајања поступка, а што је, такође, важно – странке ће убудуће имати мање трошкова током судских процеса.

Поменути закон је релативно нов у домаћој правосудној пракси, али провјерени резултати његове примјене у другим демократским земљама, гарантују постепено али значајно побољшање у динамици рјешавања предмета на свим босанскохерцеговачким судовима.
У циљу побољшања приступа грађана судовима, у фази израде је и Закон о бесплатној правној помоћи. Његовом примјеном, право на приступ судовима оствариваће и лица којима је то, због недостатка материјалних средстава, до сада било онемогућено.
Министарство правде је имало значајну улогу у формирању Високог судског и тужилачког савјета БиХ. У сарадњи са ентитетским владама припремљен је Закон о Високом судском и тужилачком савјету, чиме је усклађен начин избора судија и тужилаца у цијелој Босни и Херцеговини.

Свеобухватан процес правосудних реформи заокружен је доношењем Закона о прекршајима.Укидањем Прекршајних судова, рјешавање ове врсте спорова прешло је у надлежност одјељења Општинских судова.

Министарство је заслужно и за формирање Регистра залога, те за израду Закона о облигацијама, чиме је значајно олакшано улагање страних инвеститора у нашу земљу.
Ангажман Министарства правде у значајној мјери је допринио процесуирању ратних злочина пред домаћим судовима. У комуникацији са Хашким трибуналом и другим институцијама, које су биле ангажоване на задацима процесуирања оптужених за ратне злочине, БиХ је од почетка исказивала спремност да суди предмете ратних злочина. Мада се раније сматрало да најтеже злочине треба препустити Хашком трибуналу, убрзо су створени услови и исказана спремност да се такви предмети суде у БиХ, у складу са Резолуцијом Савјета безбједности и Правилом 11. бис Правилника у поступку и доказима ИЦТY-ја.

Министарство правде је било носилац припреме текста Закона о уступању предмета од стране МКСЈ-а у поступцима пред судовима у Босни и Херцеговини, као и Измјена и допуна Закона о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока. Тиме је омогућено уступање одређеног броја предмета Тужилаштву и Суду БиХ, њихово процесуирање пред домаћим правосуђем али и изрицање првих пресуда за ратне злочине.
Осим за Суд БИХ, највећу одговорност Министарство правде има за извршење кривичних санкција на државном нивоу.

Међу најзначајнијим пројектима свакако је успостављање Притворске јединице при Суду БиХ, али и званични почетак изградње Државног затвора.
За разлику од других сегмената правосуђа, сектор извршења кривичних санкција у Босни и Херцеговини годинама је био запостављен, како од домаћих тако и од стране међународних институција. Након што је надлежност у овом сектору преузело Министарство, тачније Сектор за извршење кривичних санкција, урађено је много на хуманом поступању према притвореницима и затвореницима.Права притвореника и затвореника у складу са највишим стандардима и европским конвенцијама постављени су као главни циљеви сектора.

Оно чиме се Министарство свакако има разлога поносити, јесте и коначни почетак градње Завода за извршење кривичних санкција на државном нивоу. Ниједан затвор у БиХ тренутно не испуњава европске стандарде, због чега су осуђени за ратне злочине пред домаћим али и европским судовима већ поднијели тужбе против БиХ.

Државни затвор ће бити институција високе безбједности и, за разлику од већине ентитетских објеката, испуњаваће све неопходне затворске стандарде.
Укупни трошкови изградње и опремања Завода су процијењени на око 14,4 милиона евра.Министарство правде је до сада за изградњу Државног затвора из Буџета институција БиХ обезбиједило 1,3 милиона марака , а додатна два милиона марака биће издвојена у наредне двије године. Велике напоре Министарство улаже и на лобирање за прикупљање међународних донација, што ће уједно бити главни извор финансирања овог пројекта. Захваљујући активном ангажману, до сада је назначена већина неопходних донаторских средстава.

У циљу заокруживања реформе судско-тужилачког система, Сектор за извршење кривичних санкција води активности око оснивања Психијатријске клинике Соколац за потребе БиХ. Реализацијом овог пројекта ријешио би се проблем смјештаја лица према којима је изречена мјера обавезног психијатријског лијечења или лијечења од зависности. Ни у Федерацији ни у РС тренутно не постоји адекватна установа за смјештај ове категорије осуђеника.

Сектор за Међународну правну помоћ годишње заприми и ријеши преко 10.000 предмета. Међу њима су и најсложенији поступци међународне правне помоћи, као што су поступци екстрадиција осумљичених, оптужених или осуђених лица из Босне и Херцеговине у друге државе или из других држава у Босну и Херцеговину. Сектор је допринио и да БиХ приступи свим важнијим конвенцијама Савјета Европе из области правосуђа, Конвенцији уједињених нација против корупције, те закључењу билатералних споразума из области правосуђа са свим државама у окружењу. Посебно треба истаћи приступање УН-овој Конвенцији о остваривању алиментационих захтјева у иностранству, те Конвенцији о грађанско правним аспектима међународне отмице дјеце, по којима Министарство поступа у циљу заштите дјеце чији су један или оба родитеља држављани БиХ.

Стручну публикацију „Међународна правна помоћ“, коју је у прошлој години припремио поменути сектор, УСАИД је оцијенио као изузетно вриједно стручно штиво које се широко примјењује у свакодневном раду правосудних инстутуција у БиХ.
Иако са недовољним кадровским капацитетима, Управни инспекторат при Министарству правде врши редовне контроле рада органа управе. Закључно са 11.04.2006. у БиХ су успостављене 64. институције на државном нивоу са више од осам хиљада запослених.
Сектор за управу на државном нивоу до сада је регистровао око 600 невладиних удружења и фондација.

Имајући у виду значај материјалне и техничке помоћи у реализацији свакодневних активности, Министарство правде континуирано сарађује са међународним владиним и невладиним организацијама, посебно са USAID-ом , DIFID-ом, Канадском амбасадом у БИХ.

Министарство је активно учествовало на свим важнијим међународним конференцијама и скуповима из области правосуђа, те организовањем Донаторске конференције прикупило 8 милиона евра за реформу правосуђа.
Коначни циљ Министарства правде је обезбјеђивање једнаког и правовременог приступа правосуђу, дјелотворној, етичној и одговорној јавној управи, усклађеној са европским стандардима. Само успостављањем независног, самоодрживог правосуђа и владавине права, Босна и Херцеговина може отворити врата процесу европских интеграција.