Радионица стигматизација жртава ратног сексуланог насиља у пракси судова у БиХ и специфични изазови за адвокате одбране



Суочавање са властитом пристрашношћу, стигматизација сексуланог насиља током кривичног поступка и њихов утицај на судско одлучивање уз предрасуде о пристанку, промискуитету и кредибилету,  биле су теме радионице „Стигматизација жртава ратног сексуланог насиља у пракси судова у БиХ и специфични изазови за адвокате одбране“, одржане у Сарајеву 22.11.2021. године, у сарадњи Министарства правде БиХ, Сектора за кривичну помоћ и едукацију у кривчним стварима пред Судом БиХ  и ТРИАЛ Интернатионал Уреда у Босни и Херцеговини. Циљ је био додатно унапрјеђење судских поступака кроз обуку адвоката који заступају одбрану  у предметима ратних злочина пред Судом БиХ.

„Адвокати одбране, као и остали судионици поступка, морају имати одређене предрасуде али дужни смо их препознати и преиспитати. У супротном можемо нанијету штету и самом процесу али и најрањивијој категорији – жртве“, истакнуто је, између осталог, на радионици.

Предрасуда о пристанку „Жртва је то жељела“ је јако честа у судској пракси као и предрасуда о кредибилитету „Жртве лажу“, гдје постоје „уходани“ начини на које се оспорава кредибилитет жртве (нема медицинске документације, дуга шутња итд.). Истакнуто је да носиоци правосудних функција морају имати основно знање из психологије трауме, да би разумјели на који начин траума утиче на сјећање и понашање жртве, те  да би били у могућности правилно оцијенити њен кредибилитет.

Наглашено је да посебно  важно имати у виду да  ствари које су изричито законски забрањене, немају мјесто у судској пракси, нису од значаја за предмет нити се њима постиже било шта осим угрожавања дојстојанства жртве. Због тога  је битно да адвокати у пракси имају у виду да требају прибавити што више доказа за своју странку али уз истовремено поштовање свједока-жртве. Све друго неће бити учинковито а у коначници ће  штетити и самом клијенту, закључено је на радионици.

Предавачи на радионици били су Божидарка Додик, судија Врховног суда ФБиХ и адвокат Нина Кисић.