ОКРУГЛИ СТОЛ О ТЕМИ „ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ СУДСКИМ ПОСТУПКОМ У ПРЕДМЕТИМА РАТНИХ ЗЛОЧИНА“



Округли стол „Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина“ у организацији Министарства правде Босне и Херцеговине и Високог судбеног и тужитељског вијећа Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ), у оквиру пројекта Европске уније „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“, одржан је у хотелу „Терме“ на Илиџи у Сарајеву.

Учесници Округлог стола били су адвокати, тужиоци и суци који поступају у предметима ратних злочина, што је омогућило разматрање и анализу различитих пракси и проблема у раду на предметима ратних злочина из угла три функције кривичне процедуре. Овај догађај представља резултат и наставак округлих столова одржаних у мјесецу просинцу 2017. године и травњу 2018. године, који су од стране учесника оцијењени изузетно успјешним, те је с тим у вези и констатирана потреба наставка организације стручних скупова оваквог формата.

С циљем уједначавања судске праксе у предметима ратних злочина, те цјеловитог разумијевања и адекватне примјене највиших правних стандарда, формат округлог стола прилагођен је свеобухватном разматрању неких од кључних материјално-процесних института казненог законодавства из различитих аспеката и правних позиција три функције казнене процедуре. Округли стол је организиран како би се утврдила најбоља нормативно-практична рјешења која ће омогућити ефикаснији поступак у предметима ратних злочина и резултирати унапређењем ступња правне сигурности свих учесника у поступку. 

Обрађене теме су обухватиле разматрање измјенâ и допунâ Закона о кривичном поступку БиХ, тужитељске истраге и тужитељског имунитета у предметима ратних злочина, те бића казненог дјела ратни злочин против цивилног становништва. Такођер, обрађене су неке од кључних фаза кривичног поступка, као што је судско преиспитивање и одлучивање о оптужници, те изузеци од непосредног саслушања.  Додатно, посебно је фокусирано питање процесне улоге судског вијећа у вођењу поступка.

На Округлом столу су усвојени сљедећи закључци:

1. Анализа номотехнике и садржаја измијењених и допуњених одредаба Закона о казненом поступку БиХ наводи на закључак да, усљед недовољне језичке прецизности, примјена ових одредаба може резултирати арбитрарним конзумирањем законских овлаштења, те посљедовати неуједначеним стандардима правне сигурности.

2. Уочене систематске нејасноће измијењених и допуњених одредаба ЗКП БиХ изискују журно формирање интерресорне радне групе, чији би састав, између осталих, обавезно чинили судије, тужиоци и адвокати, а с циљем детаљне анализе важећих законских рјешења у правцу задовољавања темељних концепата кривичне процедуре у Босни и Херцеговини. С тим у вези:

а) Оправдано је законодавним измјенама прецизирати тренутак почетка истраге, од којег тренутка тече разуман рок за окончање истраге, а сходно одредбама Европске конвенције о људским правима и стандардима афирмираним праксом Европског суда за људска права.

б) С обзиром на чињеницу да примјена посебних истражних радњи задире у опсег људских права и приватности, оправдано је подићи праг минимума запријечене казне за казнена дјела за која се може примијенити институт „Посебне истражне радње“.

ц) Оправдано је и потребно измијенити одредбе које се односе на обуставу истраге у ситуацијама када је забиљешком у спису констатирано да постоје докази за подизање оптужнице, на начин да пропуштање рокова не може бити основ за обуставу истраге. Истовремено потребно је предвидјети обавезу главног тужитеља да подузме мјере према тужитељу који није испоштовао обавезујуће упутство, а спис пресигнирати другом тужитељу са упутама за завршетак предмета. 

д) Недовољна језичка прецизност рјешења института имунитета из чл. 84. ЗКП-а БиХ, може довести до обједињавања процесних функција, а што је противно опћим начелима казнене процедуре у БиХ и импликацијама начела акузаторности. С тим у вези, оправдане су измјене овог института, с обзиром да примијењен сам по себи, исти не представља адекватан алат у рукама тужитеља, а посебно је нужно законодавним допунама предвидјети институт „Свједока покајника“.

е) У вези с роком за улагање жалбе на одлуку о одбијању потврђивања оптужнице, сврсисходно је рок у трајању од 24 сата подићи на опћи рок у трајању од 3 дана.

3. Имајући у виду заступљеност казненог дјела „Ратни злочин против цивилног становништа“ у опћем процентуланом учешћу предмета ратних злочина који се процесуирају пред судовима у БиХ, сврсисходно је израдити брошуру која би садржавала битне елементе и обиљежја овог казненог дјела, како са теоретског, тако и са практичног аспекта. С тим у вези, сугерира се Високом судбеном и тужитељском вијећу БиХ да, сходно расположивим средствима осигураним у оквиру пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ којег финансира Европска унија, изради једну такву брошуру која би била учињена доступном широј професионалној заједници. 

4. С циљем поштивања начела једнакоправности странака у поступку, сугерише се приступање измјенама концепта казненог законодавства у БиХ на начин утврђивања обавезе да се подигнута, а не потврђена оптужница, са доказним материјалом који поткрепљује наводе оптужнице, доставља свим странама у поступку како би се претходни приговори на оптужницу могли размотрити прије потврђивања исте. У том контексту, нужно је законодавним измјенама и допунама прописати обавезу заказивања рочишта на којем би се расправљало о наводима садржаним у претходним приговорима. 

5. Уочена је различита пракса поступајућих судских вијећа у погледу прихватања доказа од стране оптужбе и одбране, те је с тим у вези потребно прецизирати одредбе чл. 96, ст. 1 ЗКП-а БиХ на начин да се обрани омогући ангажман и давање задатка вјештаку одбране, а сходно принципу једнакоправности странака у поступку. 

Пројекат Европске уније „Унапрјеђење рада на предметима ратних злочина“ представља наставак подршке процесуирању предмета ратних злочина у оквиру пакета помоћи ИПА 2012/2013 кроз који је Европска унија осигурала новчана средства у укупном износу од 14,8 милијуна еура за јачање људских и материјалних капацитета судова и тужитељстава за рад на предметима ратних злочина. Корисници подршке су 15 тужитељстава, осам судова, Министарство правде БиХ – Сектор за казнену помоћ и едукацију у казненим стварима пред Судом БиХ и ВСТВ БиХ. Циљ подршке је унапрјеђење ефикасности процесуирања предмета ратних злочина у правосуђу кроз смањење броја неријешених предмета ратних злочина с познатим осумњиченим у тужитељствима (тзв. КТРЗ предмети) за 50% у раздобљу од пет година (2014. – 2018.).