Округли сто „Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина у БиХ“



Округли сто „Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина“ одржан је у организацији Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ) и Министарства правде Босне и Херцеговине, уз сарадњу са Центрима за едукацију судија и тужилаца РС и ФБиХ. Реализиран у оквиру пројекта Европске уније „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ – ИПА 2019 на дане 09. и 10. јуна 2021. године у хотелу „Аустриа & Босна“ у Сарајеву, догађај представља резултат рада и наставак округлих столова одржаних у претходним годинама, који су од стране учесника оцијењени изузетно успјешним и адекватном форумском платформом за свеобухватно разматрање актуелних питања у вези са процесуирањем предмета ратних злочина. Једнако као и на претходним скуповима, Округлом столу присуствовали су судије, тужиоци и адвокати који поступају у предметима ратних злочина.

 

Захваљујући учешћу три различите функције у кривичном поступку омогућена је свеобухватна анализа и разматрање различитих пракси и постојећих проблема у раду на предметима ратних злочина пред правосудним институцијама у БиХ. Паралелно с едукативном димензијом, стручни скуп имао је за циљ утврђивање најбољих нормативно-практичних рјешења у ширем форуму професионалне заједнице у сврху унапређења ефикасности рада у оквиру фазе тужилачке истраге, али и фазе судског поступка у предметима ратних злочина у сврху уједначене примјене законских регула и унапређења степена правне сигурности свих учесника у поступку.

 

Стручни скуп обухватио је разматрање питања ефикасности тужилачке истраге у предметима ратних злочина, паралелно са проблематиком дјелотворног остваривања захтјева за накнаду штете жртве ратног злочина у оквиру кривичног поступка. Додатно је тематизирано рјешавање процесних приговора и оцјена доказних приједлога, као и начин кориштења исказа осумњичених и свједока датих у истрагама и у другим поступцима пред различитим правосудним институцијама и полицијским органима. У коначници је разматрана пракса у примјени члан 225 ЗКП БиХ у свјетлу измјена и допуна које се односе на рокове за окончање истраге, као и питање жалбених основа.

 

Уводним обраћањем, члан ВСТВ-а БиХ Славо Лакић отворио је Округли сто, изразивши важност подршке Европске уније којом су осигуране кључне претпоставке ефикасног и квалитетног рада на предметима ратних злочина, те адекватни капацитети за благовремену реализацију обавеза које произлазе из циљева и мјера Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина. Истакнуто је да формат професионалног скупа омогућава размјену различитих судачких, тужилачких и адвокатских пракси и искустава у правцу утврђивања најбољих нормативно-практичних рјешења са резултатом унапређења ефикасности и квалитете поступка у предметима ратних злочина у свим правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. „Правно утемељене чињенице, правда и правичност за све жртве стоје као коначни циљеви који могу бити остварени искључиво синергијским дјеловањем правосудног система“ – закључио је Лакић

 

У свом обраћању, помоћник министра правде БиХ г-дин Нико Грубешић истако је да организација и одржавање скупа професионалне заједнице представља један у низу догађаја путем којих тужиоци, судије и адвокати разматрају актуелно стање и проблеме с којима се сусрећу у процесуирању предмета ратних злочина. Г-дин Нико Грубешић је истакао да ће Министарство правде БиХ и даље наставити пружати подршку правосудном сектору у БиХ, како кроз континуирано стручно усавршавање одвјетника, тако и кроз организацију Округлих столова овакве врсте, заједно са ВСТВ-ом и пројектима Европске Уније.

 

Излагачи на Округлом столу су били Муниб Халиловић – главни тужилац Федералног тужилаштва ФБиХ уједно и главни модератор овог догађаја, Даворин Јукић – судија Суда БиХ, Даниела Миловановић – судија Врховног суда РС, Миланко Кајганић – замјеник главног тужиоца Тужилаштва БиХ, Владо Адамовић – адвокат испред Адвокатске коморе ФБиХ и Миодраг Стојановић – адвокат испред Адвокатске коморе РС-а.

 

На Округлом столу су усвојени сљедећи закључци:

 

1. Благовремено окончање предмета ратних злочина, сукладно роковима Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, апсолутно изискује синергијско интензивирање функционисања релевантних сегмената правосудног система. У том смислу, модел учешћа све три функције кривичне процедуре представља најнапреднију платформу која омогућава свестрано и свеобухватно разматрање хроничних и акутних легислативно-практичних рјешења и примјене материјалних и процесних регула. Истичући захвалност Европској унији на континуираној подршци правосуђу у Босни и Херцеговини која се реализира у оквиру пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ – ИПА 2019, констатује се да конкретни модел учешћа судија, тужилаца и адвоката треба бити настављен и у наредном периоду.

 

2. Различита легислативна рјешења процесних закона по питању спровођења истражних радњи у току истражног поступка, у оквиру четири кривична законодавства има за посљедицу неуједначен правни положај судионика кривичног процеса. У том смислу је а приори неопходно свеобухватно легислативно усаглашавање рјешења четири кривичне процедуре у циљу успоставе највиших стандарда правне сигурности.

 

3. Ефикасна истрага представља важну претпоставку законитог и правичног рјешавања кривичног догађаја, усљед чега закашњење у доношењу наредбе о спровођењу истраге може негативно утјецати на положај осумњиченог лица. Како важећа законска рјешења остављају тужиоцу дискреционо право на одлуку о постојању квантума основа сумње, тако будуће легислативне измјене требају обухватити децидно нормирање тренутка од којег је тужилац у правној обавези доношења наредбе о спровођењу истраге. Упоредна рјешења кривичних законодавстава Србије и Хрватске у том смислу представљају адекватан номотехнички оријентир. До тренутка легислативних измјена, принципи законитости и правичности, уз паралелну заштиту права осумњичених лица, изискују етичност поступајућег тужиоца да донесе наредбу о спровођењу истраге у ситуацији када информације, докази који су на располагању објективно оправдавају увјерење у постојање основа сумње. У том смислу је неопходан и кључан редован надзор и дужна пажња главних тужилаца.

 

4. Будуће новелације процесних закона требају обухватити унапређење формалног оквир надзора главних тужилаца у ситуацијама одлучивања по притужби на негативну тужилачку одлуку. Иако се у оквиру тужилачког система Федерације Босне и Херцеговине остварује двостепени надзор темељем организационих норми Закона о Федералном тужилаштву Федерације Босне и Херцеговине, неопходно је предметно питање регулисати у оквиру процесног закона. Двостепеност одлучивања о притужби предвиђена Законом о кривичном поступку Републике Српске представља добро рјешење у функцији заштите права пријавитеља кривичног дјела, посебице имајући у виду прописане преклузивне рокове за одлуку. С тим у вези се констатује да су овлаштена службена лица искључена из појма „пријавитеља“ кривичног дјела који има право на притужбу, што је потребно имати на уму при утврђивању нових законодавних рјешења. Истовремено, неопходно је децидно нормирати и одредити својство пријавитеља који потпада у оквиру појма „оштећени“ са правом на притужбу.

 

5. Неопходно је, посебице у оквиру истог суда, усагласити судску праксу по питању предмета ратних злочина, те успоставити уједначене стандарде доказивања, што представља цондитио сине qуа нон правне сигурности. У том смислу се позивају предсједници судова и предсједници кривичних одјељења да интензивирају, односно успоставе праксу одржавања редовних сједница у циљу усаглашавања и утврђивања јединствених ставова по истим правним и чињеничним питањима. Истовремено, водећи рачуна о јединствености и стабилности правног поретка, правна дијалектика легитимира континуирано пропитивање судске праксе од стране странака у поступку, све с циљем законите и правичне одлуке о кривичној ствари. С тим у вези је сврсисходно да Врховни судови Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине заузмују обавезујуће правне ставове по питањима иницираним од стране Републичког тужилаштва Републике Српске, односно Федералног тужилаштва Федерације Босне и Херцеговине.

 

6. Констатује се да кумулација својстава оптуженог и свједока није у складу са важећим законским оквиром, док кориштење исказа датих у другим судским поступцима представља изузетак од правила непосредног извођења доказа, те може бити кориштен као доказ на главном претресу само у мјери у којој је предочен свједоку. Новелације Закона о кривичном поступку Републике Српске, из члана 288, ст. (2) „...ако без законских разлога неће да дају исказ на главном претресу“ представља адекватно рјешење које је у сврху економичности поступка и заштите принципа правичности и законитости рјешавања кривичне ствари.

 

7. Имајући у виду захтјеве ефикасности судског поступка, констатује се да се процесни приговори имају рјешавати одмах, по принципу ин темпоре цонцрето, а не у одлуци о главној ствари. Уколико се процесни приговор не може ријешити у оквиру главног претреса на којем је истакнут, исправно је одложити извођење оспореног доказа, а приговор ријешити на наредном рочишту. Накнадно рјешавање процесних приговора подрива права странака у поступку, доводећи их у позицију правне неизвјесности. Истовремено, будуће легислативне измјене би требале утврдити рјешење према којем је улагање процесног приговора након окончања доказног поступка условљено образложењем разлога накнадног улагања приговора.

 

8. Подсјећајући на законске обавезе тужилачке функције, а с циљем остваривања пуног опсега права жртава и оштећених у предметима ратних злочина, неопходно је детаљно упознати оштећене/жртве са њиховим правом на истицање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку. Све док то не нарушава ток и ефикасност истражног поступка који за основни циљ има рјешавање кривичне ствари, позивају се тужиоци да проактивно подузимају радње које користе оштећеном у сврху прибављања доказа за истицање имовинскоправног захтјева, те радње којима ће се утврдити стварно имовинско стање осумњичених већ у фази истражних радњи. Истовремено, позивају се судови да у сваком могућем случају о питању имовинско-правног захтјева одлуче у оквиру главног претреса, без упућивања оштећеног на парнични поступак. Констатује се да постојећа пракса Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине представља у том смислу адекватан ваљан огледни примјер.

 

9. Друштвене околности и посљедице пандемије COVID-19 постављају питање остваривања интереса правде у погледу наставка суђења у свим поступцима у којима је прекид главног претреса трајао дуже од 30 дана. С тим у вези, упутно је да судови, сагласност странака као услов наставка главног претреса размотре у оквирима принципâ ефикасности и економичности судског поступка. Додатно, посебни разлози сваког конкретног случаја о неопходности започињања главног претреса изнова, могу послужити као ваљан критерији за утемељење одлуке суда.

 

Пројекат Европске уније „Унапређење рада на предметима ратних злочина“ представља 4 фазу подршке процесуирању предмета ратних злочина у оквиру пакета помоћи ИПА 2019 кроз којим су осигурана новчана средства у укупном износу од 4 милиона еура за јачање људских и материјалних капацитета судова и тужилаштава за рад на предметима ратних злочина. Корисници подршке су 16 тужилаштава, 11 судова, Министарство правде БиХ – Сектор за кривичну помоћ и едукацију у кривичним стварима пред Судом БиХ и ВСТВ-ом БиХ. Циљ подршке је унапређење ефикасности процесуирања предмета ратних злочина у правосуђу БиХ кроз смањење броја неријешених предмета ратних злочина с познатим осумњиченим у тужилаштвима (тзв. КТРЗ предмети) за 65% у периоду од девет година (2014 – 2022. година).