Одржан округли сто „Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина у БиХ“



20.5.2022. - Министарство правде БиХ и Високо судско и тужилачко вијеће БиХ , у сарадњи са центрима за едукацију судија и тужилаца у ФБиХ и РС 18. и 19.  маја 2022. године, реализирали шести по реду округли сто на којем су се разматрала питања ефикасног управљања судским поступцима у предметима ратних злочина у БиХ. Организација округлог стола је финансијски подржана од стране Европске уније у оквиру пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ – ИПА 2019“.

Циљ организације округлог стола је био проналазак модалитета рада који ће допринијети унапређењу ефикасности и квалитети процесуирања ратних злочина у правосуђу у БиХ. Током дискусије судије, тужиоци и адвокати који поступају у предметима ратних злочина поновно су истакли да овакав модел разговора омогућује свеобухватну анализу и разматрање различитих пракси, као и постојећих проблема у раду на овим предметима пред правосудним институцијама у БиХ.

Наглашавајући обавезу благовремене имплементације Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, истакнута је потреба сукцесивног наставка подршке ЕУ правосуђу БиХ. Надаље је дискусија проблематизирала питања усаглашавања судске праксе с циљем подизања степена правне сигурности, те убрзања судског поступка у предметима ратних злочина, док су размотрени и предуслови за ефикасно и квалитетно вођење тужилачке истраге. С тим у вези је наглашена доступност дигиталних база података ВСТВ БиХ широј стручној заједници, те могућност приступа базама података Међународног кривичног суда за бившу Југославију. У коначници су понуђени приједлози за будуће измјене кривичног законодавства у БиХ. 

Пројекат Европске уније „Унапређење рада на предметима ратних злочина“ представља 4 фазу  подршке процесуирању предмета ратних злочина у оквиру пакета помоћи ИПА 2019 кроз којим су осигурана значајна новчана средства за јачање људских и материјалних капацитета судова и тужилаштава за рад на предметима ратних злочина. Корисници подршке су 16 тужилаштава, 11 судова, Министарство правде БиХ – Сектор за кривичну помоћ и едукацију у кривичним стварима пред Судом БиХ и ВСТВ БиХ. Циљ подршке је унапређење ефикасности процесуирања предмета ратних злочина у правосуђу БиХ Birada кроз смањење броја неријешених предмета ратних злочина с познатим осумњиченим у тужилаштвима (КТРЗ предмети) за 65% у периоду од девет година (2014 – 2022. година).

 На Округлом столу „Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина“ – ИПА 2019 одржаном 18. и 19.05.2022. године у организацији ВСТВ БиХ пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ усвојени су сљедећи закључци:

 

1. Наглашавајући чињеницу да учешће све три функције кривичне процедуре као адекватан форум акцентирања акутних и хроничних проблема, како у погледу функционисања правосудног система у цјелини, тако и у погледу материјално-процедуралних аспеката рада на предметима ратних злочина, судије, тужиоци и адвокати позивају све релевантне субјекте у БиХ да досљедно приступе разматрању усвојених закључака и њиховој ефикасној реализацији.  

 

1. Истичући захвалност Европској унији, наглашава се важности и сврсисходност подршке правосуђу Босне и Херцеговине у раду на предметима ратних злочина, у оквиру које се у организацији пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ – ИПА 2019 континуирано организују стручне едукације судија, тужилаца и адвоката. Закључује се да је јавна власт у БиХ предузела одређене проактивне кораке на успостави претпоставки ефикасног процесуирања предмета ратних злочина у судовима и тужилаштвима. Међутим, број регистрованих неријешених предмета ратних злочина, односно број пријављених/осумњичених лица, и даље оптерећује правосуђе у БиХ и изискује сукцесиван наставак новчане подршке у оквиру рокова прописаних Ревидираном државном стратегијом за рад на предметима ратних злочина. С тим у вези се позивају релевантни органи јавне власти у БиХ да благовремено створе неопходне процедуралне и формалне услове благовремене операционализације ИПА 2022 државног програма у оквиру којег је планиран наставак подршке Европске уније намијењене досљедној имплементацији Ревидиране државне стратегије.

 

3.    Ефикасност вођења истраге представља кључну претпоставку законитог и правичног рјешавања цјелокупног кривичног догађаја. У том смислу ефикасна истрага изискује методолошко планирање тужилачког рада и фокусирање само кључних аспеката релевантних за рјешавање кривичне ствари, а наспрам чињенично-правно ирелевантних околности конкретног догађаја. Концентрација релевантних доказа и сврсисходно фокусирање истраге посљедично омогућава и економичан судски поступак и, у разумном року, разрјешавање кривичне ствари. У том смислу се наглашава обавеза и неопходност да тужилац благовремено испита али и припреми свједока. Пропуштање тужиоца да прије главног претреса испита и адекватно припреми свједока за свједочење представља индикатор неефикасног вођења истраге са резултатом у деградацији и слабљењу тезе оптужбе, те беспотребном одуговлачењу и подривању начела економичности судског поступка.

 

4.    Наслањајући се на низ закључака ВСТВ БиХ, поновно се препоручује одржавање претпретресног рочишта прије почетка главног претреса ради утврђивања ефикасне динамике суђења и плана рада, концентрације и стандардизације доказа, утврђивања листе свједока релевантних за конкретни предмет, те рјешавања претходних приговора. Надаље се констатује да суђења у појединим предметима трају неоправдано дуго, те је неопходно изнаћи модалитет убрзања динамике судског поступка по принципу одржавања главног претреса једном седмично у сложеним предметима као минималној мјери интензитета и динамике. Комплементарно с потоњим се понавља закључак са претходног стручног скупа којим се истиче нужност усаглашавања судске праксе по истим чињеничним, правним или процедуралним питањима – посебно у случајевима регистроване дискрепанције правних ставова у оквиру истог суда са резултатом нарушавања правне сигурности. У том смислу се позивају предсједници судова и предсједници кривичних одјељења да интензивирају, односно успоставе праксу одржавања редовних сједница у циљу усаглашавања и утврђивања јединствених ставова по истим правним и чињеничним питањима.

 

5.    Неки од наведених проблема могу бити унапријеђени будућим измјенама легислативног оквира кривичног законодавства. Позивајући релевантна министарства правде у БиХ, посебно Министарство правде БиХ да приједлоге измјена и допуна правног оквира делегира релевантним радним тијелима, легислативне измјене нужно морају обухватити и прописати:

 

-       продужити рок за одлучивање о оптужници, посебно у сложеним предметима, на минимално 30 дана;

-       осигурати право жалбе на одлуку о оптужници на начин да трочлано вијеће треба вршити контролу одлуке о оптужници;

-       у погледу института „претпретресно рочиште“ неопходно је утврдити структуру и садржај овог рочишта како би се избјегла арбитрарност у пракси;

-       предвидјети институт „суђење без присуства оптуженог“;

-       стандарди сумње (основи сумње, основ за тврдњу, основана сумња, ван разумне сумње, разумна сумња и вјероватност) морају бити јасно прописани и издиференцирани;

-       посљедице начелâ акузаторности, права на одбрану и контрадикторности нужно изискују да будуће легислативне новелације пропишу улогу и оквир овлаштења осумњиченог и његовог браниоца у току истраге да прикупља и улаже доказе који му иду у корист;

-       одредбе института „споразума о признању кривње“ потребно је нормирати према узору на законодавна рјешења која су на снази у Републици Србији и Хрватској

 

6.    Констатује се да је примјена и кориштење као доказа оних чињеница које су утврђене пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију у функцији ефикасног кривичног поступка, посебно са аспекта тужилачког рада на предметима ратних злочина. Наслањајући се на закључке Високог судског и тужилачког вијећа БиХ из јануара 2021, године, наглашава се да су судијама и тужиоцима у БиХ на располагању двије свеобухватне базе података МКСЈ, и то Јудициал Дата Басе (ЈДБ) за судије и Елецтрониц Дисцлосуре Сyстем (ЕДС) за тужиоце. С тим у вези, носиоци правосудних функција у БиХ који немају приступ предметним базама слободни су контактирати пројекат ВСТВ БиХ „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ – ИПА 2019 ради осигурања електронског приступа посредством Уреда МКСЈ у Сарајеву. Додатно, подсјећају се судије, тужиоци и адвокати да су стандарди и праксе домаћих судова у раду на предметима ратних злочина, без ограничења, доступни широј стручној заједници у оквиру Портала судске праксе, те да се могу претраживати путем линка: хттпс://судскапракса.правосудје.ба/. Судске одлуке у правоснажно окончаним предметима су доступне путем Базе судских одлука ВСТВ-а БиХ која је доступна на wеб страници хттпс://цсд.правосудје.ба/вствфо/С/142/категорије-вијести/141/симпле и Базе ратних злочина доступне путем линка  хттпс://wарцримесдатабасе.нет/публиц/, док су сажеци правоснажно окончаних предмета ратних злочина доступни кроз интерактивну Мапу ратних злочина, доступној на wеб страници хттпс://мапарз.правосудје.ба/бхс. Такођер, наглашава се да адвокати који поступају у предметима ратних злочина пред Судом БиХ имају могућност, посредством Одсјека кривичне одбране Министарства правде БиХ – ОКО, затражити претрагу ЕДС базе података МКСЈ, те овјеру релевантне документације. У коначници, широј стручној заједници је слободно доступна база података Суда БиХ.

 

7.    Иако је нормирано важећим законским оквиром, примјетна је неуједначена пракса у поступању појединих судова при израде пресуде. Дјелотворност правног лијека, као уставна категорија, изискује уједначено успостављање судске праксе према којој је у изреци пресуде нужно одлучити о свим тачкама оптужнице. У ситуацији када се оптужницом на терет оптуженом ставља више тачака неопходно је у изреци пресуде одлучити и о ослобађајућим дијеловима за поједине тачке оптужнице, чак и када се ради о дјелима ратних злочина. Наиме, својство правоснажности стиче изрека пресуде, а не образложење, тако да је због правне сигурности неопходно да се о свим оптужбама одлучи изреком пресуде. У том смислу је упитна пракса судова којом се пропушта доношење ослобађајуће одлуке у изреци по појединим тачкама оптужнице, док се у образложењу пресуде образлажу разлози ослобађања појединих тачака из оптужнице о којима у изреци није одлучено. Паралелно, жалба изискује прецизно и конкретно навођење жалбених основа, док паушалност оспоравања пресуде, без аргументирања и анализе конкретног жалбеног основа, умањује квалитет жалбе.

 

У погледу споразума о признању кривње неопходно је уједначити судску праксу. Наиме, поједини судови као предуслов разматрања споразума изискују утврђивање предложене казне у распону. Паралелно је примјетна пракса утврђивања приједлога казне у тачно одређеном трајању/износу. Позивајући се на ранији закључак, предметна дискрепанција треба бити размотрена у оквиру општих сједница суда, односно праксе Суда БиХ, Врховних судова ФБиХ/РС и Апелационог суда БД БиХ.