Вијести

Министар правде БиХ Јосип Грубеша: Тражимо ефикаснију заштиту новинара и спрјечавање нових напада

Вијести

30.08.2016

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine




Министарство правде БиХ сачинило је детаљан Извјештај о слободи говора и стању медијских слобода у Босни и Херцеговини, који би се након што га је потврдио Савјет министара БиХ, 30. августа требао наћи пред посланицима Представничког дома ПС БиХ.  У интервјуу за Вечерњи лист министар правде БиХ Јосип Грубеша изјавио је да очекује подизање свијести у друштву о стању темељних слобода па самим тим и медијских слобода, јер како истиче “ стање медијских слобода у БиХ постаје све алармантније”.

Министре Грубеша, како оцјењујете стање медијских слобода у БиХ и шта се конкретно наводи у извјештају које је сачинило ваше Министарство?

Јавност у БиХ је потпуно свјесна чињенице да стање тзв. медијских слобода у нашој земљи нажалост није на задовољавајућем нивоу. Посљедњих неколико година свједоци смо све чешћих напада на новинаре и медије, а који нису адекватно санкционисани.  Такођер, сва релевантни извјештаји домаћих и међународних институција и организација показују да у нашој земљи ове слободе нису адекватно гарантоване. Надам се да ће овај извјештај, скренути позорност са дневнополитичких догађања на чињеницу да, не само слободе медија, него и друге слободе гарантоване нашим Уставом али и међународним конвенцијама нису адекватно заштићене. 

Мислите да смо далеко од демократичности о којој толико говоримо?

Пазите, недавно сам присуствовао конференцији која се бавила питањем равноправности жена у нашем друштву. Слагао бих када бих рекао да су жене изашле за говорницу и рекле да нису дискриминисане у неким сегментима живота. Искреност је битна. Давно су се државе запада почеле борити за заштиту новинара а новинари за права да испричају истиниту причу и при томе буду сигурни и заштићени. Пар свјетских познатих афера у политици или криминалних радњи су открили новинари, са поносом. То је оно што ми у Босни и Херцеговини морамо створити, амбијент у коме новинари истраживају и причају оне приче које се морају чути, наравно објективно и истинито, а да се при томе не морају освртати преко свог рамена.

Како мислите да се то може постићи?

Прије свега подизањем свијести о важности овог питања, питања права и слобода у Босни и Херцеговини и њихове заштите. Када реално сагледате, постоје прокламисана права и темељне слободе које сваки грађанин БиХ ужива, али ми данас причамо о извјештају Министарства правде БиХ у којем је доведено у питање право на слободно изражавање и слободу говора. Погледајте само податке да је у посљедњих осам година у Босни и Херцеговини евидентисано 400 случајева ускраћивања слободе изражавања и права новинара, 60 физичких напада на новинаре и 17 пријетњи смрћу. Само у девет случајева донесене су правоснажне пресуде од чега су два напада новинаре третирана као кривични поступци а остали као прекршаји. Из године у годину, Босна и Херцеговина пада на листи медијских слобода.

Мислите да није проблем у законима и какве су ваше препоруке?

БиХ има савремен законски оквир који регулира медије, па и статус новинара, али као што сам већ споменуо, он се не проводи у потпуности.  Наравно то доводи до питања да ли је законски оквир адекватан и достатан за овако важан задатак, због тога смо препоручили сачињавање анализе оправданости увођења нових кривичних дјела ради ефикасније заштите новинара током обављања посла, те увођење евиденције о кривичним дјелима напада на новинаре. Опет се враћамо на провођење закона, закон може бити савршен али ако се не проводи, исто као и да га нема. Управо због тога је у Извјештају наглашена и улога тужитељства и потреба ефикасног и дјелотворног процесуирања постојећих напада, можда је превентивно, пожељна и обука тужитеља за вођење истрага у предметима напада на новинаре. Доста тога може да се уради на заштити темељних слобода али се о томе мора разговарати и активно радити на провођењу како прописаних механизама заштите тако и на унапријеђену постојећих и увођењу нових.

Може ли онда сама казнена политика промијенити ситуацију тзв. слободе медија и можемо ли уопште у оваквим околностима говорити о демократском друштву?

Питање и јесте да ли демократско друштво ствара слободне медије или је ипак обрнуто.  Наш задатак је да пооштреном легислативом максимално осигурамо право на слободну ријеч јер ниједан појединац или носитељ власти не треба бити заштићен од критике и јавног мишљења. Грађани морају имати могућност да се критички односе према поступцима власти и указују на евентуалне злоупорабе. Поштовање слободе медија и новинарства подразумијева и постојање одговорности самих новинара, прије свега за властиту етичност и професионалност,  а потом и за промоцију  и напредовање у остваривању личних права и слободе. Наравно као и другим областима у животу, није довољно да вас неко други штити и гарантује права, морате се и ви, сукладно етици и животним вриједностима, односити са датим правима са поштовањем и учинити се достојним њих.