Вијести
МИНИСТАР ГРУБЕША ЗА ФАКТОР О НОВОМ ДРЖАВНОМ ЗАТВОРУ
06.04.2018
Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine
Државни затвор у Војковићима, иако завршен у децембру прошле године, када га је и званично од извођача радова преузело Министарство правде БиХ, још није пуштен у рад. Кад ће бити - не зна се.
Камен темељац за овај помпезно најављивани пројекат постављен је далеке 2006. године. Први озбиљнији радови су почели тек седам година касније. У међувремену су се смјењивали бројни проблеми, цијена изградње је више пута повећавана, да би се 12 година касније, када је затвор коначно и изграђен, појавио проблем с техничким пријемом. Опћина Источна Илиџа је, умјесто првобитно договорене цијене техничког пријема, тражила постотак од укупне инвестиције, те се дошло до цифре од 530.000 КМ, што је пет пута више од цијене која је била планирана.
Јосип Грубеша, министар правде БиХ, за Фактор каже да је на помолу рјешење и овог проблема, с обзиром на то да је Окружни суд у Источном Сарајеву такву одлуку начелника Опћине Источна Илиџа ставио ван снаге, а ту одлуку је потврдило и ентитетско Министарство за просторно уређење, градитељство и екологију.
- Министарство правде БиХ сада договара цијену техничког пријема са фирмом коју је одредила већ раније Опћина Источна Илиџа. С обзиром на то да се договарају двије стране тешко је говорити о коначној цијени која ће ту бити - каже Грубеша, али истиче и да без обзира на то колика цијена у коначници буде одређена, Босну и Херцеговину највише кошта нестављање затвора у функцију.
Затвор ће служити да у њему своје казне издржавају осуђеници Суда БиХ, којих тренутно има 482 и који су смјештени у неки од ентитетских затвора, а за шта држава плаћа накнаду ентитетима.
Што се тиче увјета у самом затвору, од почетка његове изградње говори се о европским стандардима у третирању затвореника. Министар Грубеша нам је појаснио шта то у пракси заиста и значи.
Један од главних стандарда је тај да на ћелијама уопће нема решетки. Поред тога, затвор има могућност да свака ћелија, која је површине 12 квадратних метара, (колико износи европски стандард), има свој санитарни чвор, свака ћелија има топлу воду, могућност приступа интернету, гледања телевизије, кориштења фрижидера...
- Затвореник има могућност практички свих оних нормалних активности које се воде у "нормалном" животу, јасно уз добро понашање и према казни коју је добио. Све овиси о томе каква је казна, односно шта је тај затвореник учинио. Имамо четири блока, с тим да у овом блоку А ће бити самице - чак су ту и гумене просторије... Све овиси о томе за шта је неко осуђен и како се понаша у затвору - каже Грубеша.
Осим тога, сваки затвореник мора имати могућност повољног медицинског третмана, приступ едукацијама свих врста, адекватне посјете родбине и пријатеља, довољно простора за слободне активности, могућност ангажирања кроз неки рад, али и да се тај рад на неки начин стимулира, односно плаћа.
Узевши у обзир све наведено, нимало не чуди то да су многи овај затвор прозвали "хотел Европа".
- То не значи да је смјештај у њему као у хотелу, већ се односи управо на те европске стандарде. Значи, сви они стандарди који се сусрећу по европским затворима бит ће пренесени и на овај затвор. Морамо и то нагласити да је ово затвор затвореног типа - наши затвори у БиХ јесу затвореног типа када говоримо о Зеници и Фочи, али они имају унутар себе и дио који није затворен, а овдје ће бити искључиво затвореног типа. Ми немамо неки модел унутар БиХ гдје би се могли угледати како ће функционирати наш затвор - каже Грубеша.
Из тог разлога су, како каже, обишли многе затворе у окружењу и шире.
- Ту смо видјели како ствари функционирају, покупили искуства, разговарали са њиховим људима који воде затворске системе, који су огромни у поређењу са нашим тренутним стањем и добили сву могућу подршку и помоћ, чак и у материјалном смислу. Немам никакву бојазан да ће затвор, када буде једног дана отворен, а вјерујем до краја године да ће бити у пуном свом капацитету, бити затвор правог европског стандарда - каже наш саговорник.
Оно о чему се мора водити рачуна, како каже министар, јесте да се не направи нити једна погрешка у стављању затвора у функцију.
- Ми затвор нисмо градили посљедњих 100 година. Како немамо искуства, морамо бити врло пажљиви и опрезни, јер затвор је једна врло битна полуга у владавини права и правној држави - каже Грубеша.
Министар каже да ће и након што коначно једног дана затвор буде стављен у функцију, с обзиром на то да има капацитет за пријем 350 затвореника, дио њих и даље казне морати издржавати у ентитетским заводима.
- Самим тим ми морамо повећати капацитет затвора. Капацитет затвора ћемо повећати на начин да ћелије које су једнокреветне претворимо у двокреветне. Осим тога, немамо уопће затворских чувара на нивоу БиХ - каже министар.
Како нам је појаснио, већина чувара који раде у ентитетским заводима није заинтересирана за посао у државном затвору, с обзиром на то да су плаће на државном мање него на ентитетском нивоу и да људи који годинама раде у тим затворима не желе мијењати мјесто пребивалишта и слично.
- Ми морамо итекако водити рачуна о избору људи који ће радити у затвору. Морамо примити људе који ће то радити одговорно, квалитетно, професионално, јер се ради о затвореницима који у просјеку имају 10 година и девет мјесеци затвора. Мора се ту бити врло осјетљив, јер не можемо сада ако градимо нешто из темеља, да те темеље направимо на климавим ногама - каже Грубеша.
У међувремену је, каже, упућен у процедуру Закон о извршењу казнених санкција којим се мијења уређење руководства затвора.
- Досадашњи закон је говорио о томе да ће бити само један управник, међутим ми на нивоу БиХ имамо све институције које су трипартитне и у том смјеру иду и ове измјене, плус неке друге измјене које се не тичу конкретно затвора - каже Грубеша.
Министар каже и да се ишло на побољшање законске регулативе што се тиче извршење казнених санкција и именовање в.д. управника.
- В.д. управника нам је битан због свих ових раније споменутих ставки да морамо оспособити људе који ће радити у затвору, морамо направити медицински блок, направити посебно организиране едукације што се тиче педагога, психолога, социолога... И морамо видјети како ћемо организирати радни статус, односно како ћемо направити занимацију унутар затвора. Немојмо заборавити да се ради затвор као један мали град. Људи унутра и живе и спавају и умиру. Није лако доћи, пререзати врпцу и рећи: "Данас је затвор отворен" - каже министар.
Додаје да ће се трудити да се затвор отвара блок по блок из разлога што је Министарство већ од 1. децембра прошле године преузело затвор од извођача радова.
- Пуна четири мјесеца ми нисмо користили затвор, јер не знамо да ли нам све фукционира у њему, не можемо довести затворенике, а утврдити да нешто није уреду. Гдје ћемо онда са затвореницима, морамо их поново селити, а немамо тај луксуз. Из тог разлога морамо бити опрезни са отварањем - каже Грубеша и истиче да се избог тога мора што прије доћи до управника, потом правилника о систематизацији радних мјеста у затвору, те донијети све потребне правилнике који се тичу живота у затвору како би затвор могао функционирати у пуном капацитету.
У државном затвору постоји пет хала од 250 до 300 квадратних метара које су опремљене свим прикључцима тако да се може било шта производити унутар унутар затвора.
- Настојат ћемо да направимо могућност да то што затвореници направе се може пласирати на неки начин на тржиште. Њима се тиме даје мотивација да раде и самим тим да зараде неки новац унутар затвора, јер, како сам рекао, дуго година су наши затвореници осуђени - каже министар Грубеша.
Затвореници ће имати могућност и да се школују, бит ће организиране основна и средња школа, а морат ће им се омогућити и да се високо образују.
- Затвор као институција, имат ће све могуће на диспозицији људима који су затворени унутра, да су им загарантирана сва људска права, а једино што им није загарантирано, то је боравак на слободи - закључује Грубеша.
У градњу првог државног затвора у БиХ уложено је око 50 милиона марака. Ријеч је о пројекту који је рађен по најсавременијим свјетским стандардима градње казненопоправних установа и прва је таква грађевина направљена у БиХ.
Комплекс "најмодернијег и најсигурнијег затвора у Европи" простире се на површини од 24.000 метара квадратних. Чини га десет објеката, а осим објеката у које ће бити смјештени затвореници и притвореници, ту ће бити смјештени болница, кухиња, спортска сала, радионица, мртвачница, кантина, простор за вјерске потребе и друге садржаје.












