Министар Буноза у Загребу на међунардној конференцији - "Будућност проширења ЕУ: Правосуђе и темељна права"



У организацији Министарства правосуђа и управе Републике Хрватске и представништва Еуропске комисије у Хрватској, у Загребу се одржава дводневна међународна конференција о теми: "Будућност проширења ЕУ: Правосуђе и темељна права", а у чијем раду судјелује и Давор Буноза, министар правде БиХ.

Конференција има за циљ подијелити различите перспективе процеса проширења Еуропске уније од стране судјелујућих земаља, као и са стране високих представника Еуропске комисије. Конференција такођер пружа прилику за дијељење искустава и научених лекција Републике Хрватске с другим земљама на путу према њиховом чланству у ЕУ, посебно о преговорима у оквиру Поглавља 23 (Правосуђе и темељна права).

Обраћајући се на конференцији министар Буноза говорио је о оствареним резултатима и напретку Босне и Херцеговине према ЕУ. Истакнуо је како је наша земља у протеклих годину дана усвојила низ закона и одлука који су дио приоритета Еуропске комисије за отварање преговора. Везано за Министарство правде БиХ, казао је како су усвојене измјене и допуне Закона о ВСТВ-у и Закона о слободи приступа информација, те да вјерује како ће до краја вељаче бити донесени и Закон о судовима и Закон о спречавању сукоба интереса у институцијама, који су такођер приоритетни закони за отварање преговора. Министар Буноза нагласио је како очекује да ће Еуропска комисија препознати учињене напоре и позитивну радну енергију Вијећа министара БиХ, те да ће Босна и Херцеговина у ожујку добити датум за отварање преговора с ЕУ.       

На почетку конференције судионицима се путем видеолинка обратио повјереник Еуропске комисије за сусједство и проширење Оливéр Вáрхелyи који је казао како је политика проширења ЕУ-а сада више но икад геостратешка инвестиција у дуготрајан мир, стабилност и сигурност за цијели наш континент. Мађарски повјереник рекао је како пут Хрватске према Еуропској унији остаје инспиративан за државе које тренутно теже чланству, посебно њезино преговарачко искуство у поглављима 23 и 24, Правда, слобода и сигурност. Вáрхелyи је рекао како је напредак у та два поглавља кључно за демократски развој држава, неовисност њиховог судства и заштиту темељних права њихових грађана, а то је посљедично важно и за економски развој. Сваки конструктиван чин према тим циљевима доводи нас корак ближе према стабилној и мирној Еуропи, закључио је.

Домаћин конференције хрватски министар правосуђа и управе Иван Маленица у уводном је обраћању говорио о хрватском процесу преговора, казавши како је био изнимно технички захтјеван. Хрватска је имала 35 преговарачких поглавља умјесто дотадашњих 31 те је преговарала с 27 чланица ЕУ-а, највише досад.
Хрватска је кроз преговоре с ЕУ-ом ускладила 650 закона и 1500 подзаконских прописа, а тијеком шест година преговора Еуропској комисији послала је документе на 200 тисућа страница, дочарао је бројевима министар Маленица опсег преговарачког процеса. Поглавље 23, на којем је нагласак дводневне конференције, значајно је убрзао судске процесе у Хрватској па је број неријешених судских предмета смањен за 50 посто, рекао је министар, додавши да је усклађивањем повећана неовисност државног судбеног вијећа и државноодвјетничког вијећа. Маленица је окупљеним представницима правосуђа земаља кандидаткиња поручио како ће њихове земље кроз процес еуроинтеграције пролазити кроз драматичне и свеобухватне трансформације, но то ће омогућити стабилност институција и демократског сустава, владавину права, људска права и функционирајућу тржишну економију.
Хрватска ће наставити унутар ЕУ-а бити снажни заговорник процеса проширења, темељеног на индивидуалним постигнућима, рекао је Маленица, нагласивши како ће Хрватска притом наставити дијелити своја искуства.

Уз министра Бунозу на конференцији судјелују и министри или замјеници министара правосуђа: Црне Горе, Албаније, Сјеверне Македоније, Србије, Турске и Косова, те представници Еуропске комисије за правосуђе, проширење и унутарња питања, као и суци, правни стручњаци, те свеучилишни професори и савјетници у правосуђу.