ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ СУДСКИМ ПОСТУПКОМ У ПРЕДМЕТИМА РАТНИХ ЗЛОЧИНА



Други округли стол под називом ''Ефикасно управљање судским поступком у предметима ратних злочина'', у организацији Министарства правде Босне и Херцеговине (Одсјека за едукације у кривичним стварима пред Судом БиХ),  у сарадњи са Високим судским и тужитељским вијећем Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ), а у оквиру пројекта Европске уније ''Унапрјеђење рада на предметима ратних злочина у БиХ'' одржан је у хотелу ''Термаг'' на Јахорини.

Циљ округлог стола је био да се из различитих аспеката сагледају неке од кључних фаза у судском поступку у предметима ратних злочина, како би се утврдила најбоља рјешења која би омогућила ефикаснији поступак у овим предметима, уједначила пракса надлежних судова и тужитељстава, што би омогућило подизање правне сигурности на већи ниво.

Учесници округлог стола били су адвокати, тужиоци и суци који раде на предметима ратних злочина што је омогућило свеобухватно разматрање питања из ове области, те анализу различитих судских пракси и проблема са којима се сусрећу, а све са циљем уједначавања судске праксе и унапрјеђења правне сигурности и једнакости свих грађана пред законом. Овај догађај представља наставак округлог стола одржаног у децембру 2017., такођер у организацији Министарства правде БиХ и ВСТВ-а БиХ, који су учесници оцијенили веома успјешним, те је назначена потреба наставка организирања оваквих стручних скупова.

Током дводневног рада обрађене су теме које су обухватале права браниоца да прегледа списе и документацију, преиспитивање и судско одлучивање о оптужници, законитост доказа, споразум о признању кривње и пресуда на основу споразума .Такођер, обрађено је и питање начина свједочења свједока са мјерама заштите  у предметима ратних злочина и постојећи проблеми у пракси.

У свом уводном обраћању, секретар Министарства правде Босне и Херцеговине Жељко Богут је изразио велико задовољство што је организован други округли стол на којему судјелују адвокати, тужиоци и суци који раде на предметима ратних злочина, те изразио наду да је овиме установљена добра пракса заједничких стручних скупова на којима ће се разговарати о свим проблемима који се тичу процесуирања предмета ратних злочина.

Уводним обраћањем, члан ВСТВ-а БиХ Славо Лакић је истакао захвалност ВСТВ-а БиХ и цјелокупног правосуђа Босне и Херцеговине на подршци коју Европска унија пружа у реализовању мјера и циљева предвиђених Државном стратегијом за рад на предметима ратних злочина. Господин Лакић је истакао да је једна од кључних претпоставки за ефикасно процесуирање предмета ратних злочина адекватно разумијевање фаза казненог поступка од стране свих учесника у поступку, са посебним нагласком на важност уједначености праксе у примјени процесних института. 

Лејла Хрустановић, представница Делегације Европске уније у БиХ  је истакла да Европска унија кроз овај и друге пројекте у сарадњи са међународним партнерима пружа подршку судовима и тужитељствима у процесуирању предмета ратних злочина што представља један од највећих проблема правосудног система БиХ. Хрустановић је нагласила да ће Европска унија наставити пратити процесуирање предмета ратних злочина и након усвајања измјена Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, које је потребно што прије усвојити како би подршка Европске уније осигурана у оквиру ИПА 2013 пакета помоћи била што адекватније и ефикасније искориштена.

Излагачи на овом Округлом столу су били Муниб Халиловић, тужилацј Федералног тужилаштва, а уједно и модератор овог догађаја, Јасмина Бегић, судиница Врховног суда ФБиХ, Даворин Јукић, судац Суда БиХ, Бранко Митровић, тужилац Републичког тужилаштва РС-а, Владо Адамовић, адвокат Адвокатске  коморе ФБиХ и Миодраг Стојановић, адвокат Адвокатске коморе РС.

 

На Округлом столу су усвојени сљедећи закључци:

1. Констатира се да је различита пракса у примјени одређеног броја института прописаних законима о казненом поступку у Босни и Херцеговини у процесуирању предмета ратних злочина, посљедица, између осталог, недовољно прецизних законских рјешења.
2. Констатира се да је потребно извршити измјене закона о казненом поступку у БиХ којим ће се предвидјети обавеза тужитеља да на почетку истраге доноси наредбу о провођењу истраге.
3. Констатира  се да је потребно извршити измјене одредби које регулишу право браниоца да прегледа списе и документацију у законима о кривичном поступку у БиХ, како би се јасно и прецизно одредила права и обавезе странака у поступку у вези приступа доказима релевантним за кривични поступак.
4. Констатира се да постоји различита пракса судова у поступању приликом одлучивања о оптужници у предметима ратних злочина, те је исту потребно унифицирати.
5. Препоручује се да судови о приговору законитости доказа одлучују за вријеме трајања доказног поступка стране која изводи доказе, а најкасније до краја доказног поступка, а не у одлуци о главној ствари, обзиром да одлука о овом приговору може утицати на даљни ток поступка.
6. Констатира се да постоје различити стандарди у оцјени законитости доказа између правосуђа на разини БиХ и разини ентитета те је потребно у том погледу уједначити праксу, посебно из разлога што један предмет ратног злочина може, у складу с одредбама Закона о казненом поступку БиХ, бити процесуиран пред судовима различитих разина правосуђа.
7. Констатира  се да постоји различита пракса и тумачење права на жалбу против пресуде донесене на основу споразума о признању кривње, те је потребно измјенама Закона о кривичном поступку у БиХ прецизније уредити ову област.
8. Потребно је наставити са организацијом округлих столова на којима ће учествовати суци, тужиоци и адвокати који раде на предметима ратних злочина, како би се релевантна питања могла сагледати на свеобухватан начин.